Adresa – Bitcoin adresa je unikatni string od 27 do 34 alfanumeričkih karaktera. Adresa se može generisati upotrebom novčanika i uvek počinje sa 1 ili 3.

Alternativne kripto valute – Postoji dosta različitih alternativnih kripto valuta koje su bazirane na ideji i kodu Bitcoin-a. Neke od značajnijih koje moramo pomenuti su Litecoin, Namecoin, Peercoin i Ripple. Da bi ste saznali nešto više o alternativnim valutama možete pogledati ovde.

ASIC – je skraćenica za „Application Specific Integrated Circuit“ odnosno integrisano kolo za posebne aplikacije. ASIC je tehnologija najnovije generacije koja se koristi za kopanje Bitcoin-a. U mogućnosti je da generiše nekoliko desetina pa i stotina puta više hash-eva po vatu u odnosu na prvu sledeću dostupnu tehnologiju.

Blok – Blok je jedinica koda koja sačinjava Blockchain. U njemu se nalazi zapis transakcija koje su se dogodile pre pojavljivanja poslednjeg bloka kao i konfirmacija prethodnih transakcija. Svaki blok je povezan sa prethodnim blokom u nizu i time se dobija lanac blokova koji vodi sve do „genesis“ (izvorni) bloka.

Blockchain – javna knjiga svih Bitcoin transakcija. Prvo bi želeli da razjasnimo da sam Blockchain nije isto što i Blockchain.info. Prvi termin jeste sam Blockchain dok je drugo pružalac usluge pregleda Blockchain-a kao i novčanika. Blockchain može svako pogledati kako bi utvrdili i uvek je dostupan na nekoliko lokacija na webu.

Hladno skladište (offline novčanik) – Ovako se naziva proces prebacivanja Bitcoin-a u offline novčanik. Ono što je za korisnike bitno jeste da u tom slučaju niko ne može da vam hakuje računar i ukrade privatne ključeve kada taj računar nije povezan na internet. Kako biste mogli da trošite Bitcoin-e iz hladnog skladišta morate ih prebaciti u neki od novčanika o kojima smo ranije pisali.

Težina – Ovaj pojam se koristi kao jedinica mere za težinu koja je nam pokazuje koliko je teško generisati novi blok na blockchain-u. Težina je tako konstruisana da se prilagođava svakih 2016 blokova (oko 2 nedelje) da bi se izbalansiralo vreme generisanja novih blokova. Težina ima apsolutni minimum koji iznosi 1 dok takav limit ne postoji za maksimum.

Enkripcija – jeste proces pomoću kojeg se informacije štite od nepoželjnih očiju i ostaju pristupne samo licima koja imaju autorizaciju da im pristupe. Ovo ne znači da se do autorizacije ne može doći na neplanirane načine ali to već zavisi od kvaliteta enkripcije.

FinCEN – je skraćenica za „Financial Crimes & Enforcement Network“ koja radi pod okriljem ministarstva finansija SAD. FinCEN je deo agencije koja se bori protiv pranja novca i drugih nedozvoljenih finansijskih operacija. Oni su trenutno jedina agencija koja pokušava da obuhvati i reguliše protok Bitcoin-a.

FPGA – je skraćenica za „Field Programmable Gate Array“ što znači programabilni pojasni niz. FPGA je do pojave ASIC-a bio apsolutni vladar što se tiče hardvera za kopanje. FPGA je zapravo integrisano kolo čije funkcije mogu biti promenjene pošto može da se reprogramira. Zbog navedenog razloga može se reći da je FPGA svestraniji od ASIC-a ali manje efikasan po snazi. FPGA uređaji su bili aktuelni u periodu između kopanja sa grafičkim kartama i pojavom prvih ASIC uređaja.

Izvorni blok – jeste prvi blok koji je nastao i samim tim početak blockchain-a.

GPU – je skraćenica za „Graphical Processing Unit“ odnosno grafički procesor. GPU-ovi su nekad držali većinu Bitcoin mreže no kako su se pojavile velike investicije u ASIC uređaje možemo reći da više nema nijedan GPU u Bitcoin mreži.

Hash – jeste output koji se dobija od „hash“ funkcije i kako je to povezano sa Bitcoin-om „hash rate“ jeste brzina kojom se izvršava proračun operacija u Bitcoin kodu. Možemo zaključiti da je poželjan što veći „hash rate“ kako bi postojala veća šansa za pronalaženjem bloka i samim tim dobijanjem nagrade za prethodno pomenuto.

Kopanje – jeste proces pri kojem se stvaraju novi blokovi i verifikuju transakcije u Bitcoin mreži. Kopanje je zapravo pojednostavljen izraz za proces pronalaženja bloka i dobijanja nagrade za taj posao.

Privatni ključ – Ovaj podatak je ono što treba držati u tajnosti u Bitcoin novčaniku. Svaka Bitcoin adresa ima unikatan privatni ključ uz sebe. Posedovanje privatnog ključa je ono što vam omogućava da imate kontrolu nad svojim Bitcoin-ima. Ukoliko neko drugi dođe u posed vašeg privatnog ključa onda i ta osoba ima kontrolu nad vašim Bitcoin-ima.

Naknade za transakcije – su male i opcione naknade koje su zakačene za Bitcoin transakcije. Nakon nastanka svih 21 milion Bitcoin-a ove naknade će biti ono što kopači dobijaju za svoj rad i verifikovanje transakcija.